Душа Балкана, колевка словенске писмености, музеј на отвореном, центар православне духовности – само су неки од назива који описују овај град. Налази се у Бившој Југословенској Републици Македонији, на североисточној обали Охридског језера и представља средиште Охридске архиепископије. Од 1980. године се Охрид и Охридско језеро, заједно са својим културним и природним богатством, налазе под заштитом УНЕСKО-а.
Колико је дуга историја града Охрида сведочи податак да је обала Охридског језера била настањена од стране Илира још у прастарим временима. Средином IV века пре Христа, Филип II Македонски је освојио град Лихнидос (некадашњи назив Охрида), који је у то време био под великим утицајем хеленистичке културе и уметности. Продирањем хришћанства на ове просторе, антички храмови су срушени и замењени бројним монументалним ранохришћанским црквама. Град се у VI веку после Христа налазио у оквиру Византијског царства, а назив Охрид се први пут помиње у протоколу Цариградског сабора 879. године. Град је највероватније име добио од словенских речи „во хрид”, што значи „на брду“, с обзиром на чињеницу да се стари део Охрида управо налази на брду. Након доласка Климента и Наума, ученика браће Ћирила и Методија, Охрид је постао жариште словенске писмености и културе, центар Охридске књижевне школе. Почетком XI века Охрид је представљао језгро словенског дела Самуиловог царства које је цар опасао бедемом. Међутим, након пропасти Самуилове државе, град је 1018. године освојио византијски цар Василије II. Током времена налазио се у поседу Византинаца и Бугара, а у периоду од 1334. до 1394. године градом је владао српски цар Душан, као и његови наследници и следбеници. У том периоду је у Охриду саграђено највише цркава од којих се велики број сачувао до данас. После смрти Краљевића Марка (1394. године), Охрид је пао под османску власт која је њиме владала пуних пет векова. Тек се крајем XIX века развила широм државе снажна револуционарна активност ради припреме за устанак. Османске власти су се Македонци коначно ослободили 1912. године. До проглашења независности БЈР Македоније 1991. године, Охрид се налазио под српском и бугарском влашћу, а припадао је и СФР Југославији.
Трагови свих ових цивилизација, као и многих цивилизација Старог света, могу се видети и у данашњем Охриду, што га ставља у ред једних од најдревнијих градова на Балкану. Посматрајући археолошка налазишта (из периода неолита, антике и средњег века), древне амфитеатре, терме, арене и виле, византијске светиње и базилике, као и ранохришћанске и средњовековне цркве које красе величанствени мозаици, фреске и иконе, може се пратити историјски ток развоја града Охрида и створити својеврсна прича овог божанственог града. Будући да је кроз историју Охрид представљао значајно верско средиште, у њему је изграђено чак 365 цркава (по једна црква за сваки дан у години). У старом делу града налази се мноштво традиционалних кућа грађених у аутентичном балканско – оријенталном стилу, са прелепим балконима који гледају на Охридско језеро. Осим тога, улице овог дела града улепшава и живописни базаар са пијацом, као и разне радионице старих заната, радионице дубореза, сликања византијских икона, радионице за производњу предмета од коже, старих македонских инструмената и др. На врху насеља налази се једна од најстаријих и најбоље очуваних тврђава у Македонији – тврђава цара Самуила. Њен други назив је Охридски град, јер је тврђава, осим за одбрану, коришћена и као животни простор. Опасана је масивним зидовима и торњевима који су дугачки чак три километара, а са тврђаве се пружа један од најлепших погледа на језеро. У Галерији икона у Охриду се могу видети величанствена ремек дела из периода од XI до краја XIX века, међу којима су и најбољи примери целокупног византијског иконо-сликарства. Од осталих знаменитости треба поменути и античко позориште, епископску базилику, Цркву Свете Софије, саграђену на темељима ране хришћанске базилике, Цркву Светог Климента – Свети Пантелејмон у Плаошику, Манастир Свети Наум, као и Цркву Светог Јована, која се налази на самој литици језера. Сувенир који најчешће туристи понесу из Охрида јесте чувени охридски бисер који настаје од седефа ендемске шкољке која живи у Охридском језеру. Накит израђен од охридског бисера се обрађује ручно и веома је цењен у свету. Начин производње познат је само члановима породица који га израђују, а тајна се чува још од двадесетих година XX века. Никако се не смеју заборавити и прелепе плаже Охридског језера, које из године у годину привлаче све више и више туриста: Градиште, Љубаништа, Трпејца, Пештани, Лагадин и Свети Стефан. Охрид се, дакле, са правом може назвати Македонским драгуљем, који привлачи својом лепотом, природом, али и мноштвом величанствених споменика који крију разне приче из дуге историје овог града.
Географски подаци:
Положај: североисточна обала Охридског језера, на југозападу БЈР Македоније.
Координате: 41° 08´ 24ʺ СГШ, 20° 48´ 00ʺ ИГД.
Надморска висина: 717 м.
Удаљеност од већих балканских градова:
- од Атине: 641 км
- од Бања Луке: 941 км
- од Београда: 614 км
- од Букурешта: 760 км
- од Загреба: 1003 км
- од Љубљане: 1141 км
- од Подгорице: 289 км
- од Сарајева: 517 км
- од Скопља: 171км
- од Софије: 408 км
- од Тиране: 135 км
Припремила: Милица Коцић
Галерија
