(Vlad III Drăculea, Vlad Țepeș 1431 - 1476)
Најпознатији Румун средњег века јесте, без сумње, Влад Цепеш. Рођен је крајем 1431. године у Сигишоари. Исте године, његов отац Влад II именован је за члана Змајевог реда Светог римског царства. Поносан на ову чињеницу, додао је свом крштеном имену надимак Дракул, што је изведеница из латинске речи draco која значи змај, док у румунском језику drac означава ђавола. Међутим, његов син је упамћен као Влад Цепеш. Постао је озлоглашен због своје суровости коју је исказивао на непријатељима и онима који су били противници његових идеја и одлука. Користио је различите казне за то, међутим, најдража му је била набијање на колац. Отуд и надимак Цепеш (țeapă на румунском језику значи колац). Владову суровост историчари виде као последицу његовог боравка међу Османлијама. Он је с братом Радуом међу њима провео шест година, јер их је отац дао у залог султану Мурату II. Ипак, треба напоменути да су се у средњем веку у читавој Европи дешавала зверства као што су сечење глава, продаја људи, спаљивање такозваних вештица, док је набијање на колац било карактеристично управо за Османлије.
Познато је да је Влад Цепеш управљао Влашком три пута. Први долазак на престо догодио се 1448. године, али је мало познат историји због своје краткотрајности. За разлику од њега, најзначајнија и најуспешнија је била шестогодишња владавина између 1456. и 1472. године. Тада се определио за ауторитарну власт, где владар има приоритет у односу на племство. Принципи његовог програма владе обухватали су драстичне мере против крађе, промовисање рада и кажњавање нерадника, одржавање фер трговине. Феудална обавеза је била укинута, а сви они који су желели да се боре добили су статус слободног војника. Такође је увео први познати програм за интеграцију Рома кроз њихово учествовање у борби против Османлија, а био је и дародавац манастира Хиландар. Поред војних похода, један од важнијих аспеката његове владавине била је спољна политика. Влад је био свестан статуса Влашке земље, која је током његове владавине привремено добила и независност од Османског царства.
Године 1459. вест да је Србија постала пашалук узнемирила је влашке бојаре који нису желели да то задеси њихову земљу, јер је пашалук значио губитак свих привилегија и племићких имања, па су се одлучили за антиосманлијску борбу. У том периоду, папа Пије II организовао је Крсташки рат против Османског царства, у којем је Влад водио битке јужно од Дунава. Током једног похода у зиму 1461. године наводно је убијено 23 800 непријатељских војника, што је хришћанска Европа дочекала са захвалношћу, па су тада у црквама звонила звона у част овом војсковођи. Када је султан Мехмед II Освајач покушао да дође до Трговишта, Влад је, како би му отежао напад, палио земљишта, тровао бунаре, правио мочварне терене и постављао замке. Штавише, међу Османлије је слао људе који пате од туберкулозе, сифилиса, лепре и куге не би ли их заразио. Свакако најупечатљивији моменат борбе био је „Ноћни напад“ 17. јуна 1462. године. Влад је, око поноћи, са неколико хиљада војника напао османски логор, где је убијено, по свему судећи, више од 15 000 војника.
Убрзо након тих догађаја, на престо долази Владов брат Раду Лепи, који је бојаре приволео на своју страну. Спас проналази у Трансилванији, којом је тада владао краљ Матија Корвин. Он га је послао у тврђаву на Дунаву, где је у заточеништву провео дванаест година. За то време, привукао је пажњу Матијине сестре, па су услови тамновања били све блажи, да би 1474. године били потпуно укинути. Влашког престола се, по трећи пут, домогао две године касније, али не задуго.
Наиме, децембра 1476. године Влад је изгубио живот. Тај догађај је и дан-данас обавијен легендама и тајнама. Постоји неколико верзија његове смрти. По једној је убијен у бици недалеко од Букурешта. По другој га је његов војник пробо копљем, јер га није препознао маскираног у непријатеља. Трећа говори о томе да су га убили бојари. Дуго се веровало да је сахрањен у манастиру Снагов. Постоји и тврдња да се његово тело налази у манастиру Комана или у његовој близини, док новија истраживања казују да је место смрти и гроба град Напуљ у Италији.
Где год он почивао, Влад Цепеш, овај „Велики господар“, како је волео да га зову, био је и остаће понос свог народа, херој и храбар ратник који је штитио своју земљу и борио се за њену добробит.
Припремила: Наташа Спарић
Галерија
