Дуж границе између Македоније и Албаније простире се Охридско језеро и уз њега, Охрид, град дуге и богате историје. Једини су македонски споменик културе и природе уписани на Унескову листу баштине од 1979. године, необични јер су на обе листе - културне и природне баштине - због изузетне универзалне вредности дивног природног резервата и ремек-дела људског креативног генија.
Охридско језеро, најдубље језеро на Балкану и једно од најдубљих и најстаријих језера у Европи. Овај јединствени водени екосистем настањује више од двеста ендемских врста. Сматра се да је настало пре пет милиона година; поређења ради, век већине других језера мањи је од 100.000 година. Невероватна дуговечност Охридског језера може се посматрати кроз призму отпорности на промене екосистема. Задивљујуће, егзотичне врсте, чини се, не представљају претњу Охридском језеру. Ендемске врсте су се адаптирале тако добро да нове врсте нису пореметиле постојећу равнотежу.
Град Охрид - центар античке цивилизације и важна римска раскрсница на чувеном путу Виа Егнација, град-споменик грандиозних археолошких открића, ранохришћанских базилика и многобројних православних цркава, с правом је уписан на листу светске културне баштине. Охрид је веома важан за историју, религију и културу Словена, јер су баш у њему ученици Ћирила и Методија - Св. Климент и Св. Наум - подучавали своје следбенике ћирилици. Крајем IX века Охрид постаје центар ширења хришћанства међу Словенима.
Охридско језеро било је популарна туристичка дестинација у бившој Југославији, коју је посећивало преко 200 хиљада туриста годишње. Њихов број је опао због регионалне нестабилности у деведесетим годинама. Побољшање политичке ситуације омогућило је да туристи поново открију прекрасну природу и кристално бистру воду Охридског језера, што је опоравило локални туризам који поново представља значајни удео у економији Македоније.
Хиљадама година пре туриста који долазе да проведу викенде на обали, примамљивост језера привлачила је досељенике. Обале језера биле су насељене још од преисторије, а најстарије насеобине датирају из неолита, око 6000. године пре Христа. Само на македонској страни језера постоји преко 170 археолошких налазишта. Језеро је данас опкољено са три града - Охрид и Струга су у Македонији, а Подградец у Албанији.
Град Охрид је уписан на листу светске баштине независно од језера. Он је од огромне важности за историју Словена, њихову религију и културу, јер су на том месту свети Климент и Наум створили ћирилично писмо. Захваљујући њиховом труду писмо је прихваћено у словенским земљама, а то је отворило простор за улазак хришћанства у Источну Европу. Може се слободно рећи да је Охрид место на коме је рођена писменост, образовање и религија православних Словена. Свети Климент се слави као заштитник града, док је његове претходнике светог Чирила и Методија папа Јован Павле II прогласио за ко-свеце Европе, заједно са Бенедиктом Нурсијским.
У самом средишту града Охрида леже остаци античког грчког града Лихниде, који је претходио Александру Великом. Када су Бугари освојили град, име је промењено у Охрид. Град је био седиште Бугарске патријаршије у X веком, а касније је често прелазио у руке Византије и Србије. Коначно, град су освојили Османи и држали све до 1913. године када је контролу преузела српска војска.
Према чувеној легенди из XVII века, у Охриду је постојало 365 цркава - по једна за сваки дан у години. Данас их има много мање, а најзначајније су црква Свете Софије, манастир Светог Наума и манастир Светог Пантелејмона. За све три се верује да су саграђене у IX и X веку и да су служиле као важне образовне установе. У манастиру Светог Пантелејмона његов градитељ Свети Климент подучавао је ћирилицу. У цркви Свете Софије сачуване су фреске из XI века које се сврставају међу најзначајнија достигнућа византијског сликарства.
Дакле, ако тражите опуштајући кратки предах у амбијенту недирнуте природе једног од најстаријих европских језера или одмор на коме ћете истраживати историју и традицију Балкана, Охрид свакако има много тога да понуди.
Извор: Elevate - The inflight magazine of Air Serbia, October 2014
Текст: Стефан Кондић
Галерија
