У долини Зете и данас стоје остаци римског пута који је одвајкада из приморских и зетских крајева водио према Херцеговини и даље на север. У средњем веку Бјелопавлићка равница била је гранична област према Захумљу (Херцеговина), због чега су на њу водиле походе многе војске. Њеним заузимањем отварао се стратешки пут према Зети, Скадру и Приморју. Управо због таквог географског положаја и сталних претњи освајача, на том месту су и подизани градови-каструми, а међу њима и Острог. Мада се не зна ни тачна година, ни начин његовог настанка, претпоставља се да би то могло бити негде око 1441. године, када је Зетом владао деспот Ђурађ Бранковић. Међутим, током последње четвртине XV века, доласком Турака у те крајеве, и Острог и много мањи градови потпадају под њихову власт.
По предању Свети Василије је рођен 1610. године у Попову пољу у Херцеговини. Млад се замонашио у Требињском манастиру, убрзо постао архимандрит, да би недуго потом био хиротонисан у митрополита западне Херцеговине. Тачни датуми тих догађаја не помињу се у историјских изворима, али су се сви одиграли у време патријарха Пајсија Јањевца (1614-1647).
Стање у Херцеговини у време митрополита Василија било је веом тешко. Дуго је трајао тзв. Критски рат током којег је Венеција улагала посебне напоре да за своје интересе придобије српски народ у Турској. Очувано је предање о митрополиту Василију као ватреном заштитнику православља. Према давно забележеним сведочанствима, митрополит Василије је још у младости тежио подвизничком усамљеничком животу. Тражећи место монашког тиховања, за своје боравиште је изабрао у Острошким гредама пећину, у којој је пре њега живео неки испосник. Тамо где се настанио већ је постојала мала богомоља. Сам Василије у свом завештању пише да је обновио, а не основао Острошки манастир.
Манастир Острог чине две целине: Горњи и Доњи манастир. Горњи је приљубљен уз окомиту живописну стену на надморској висини од 900 метара. У њему постоје две пећинске цркве: горња, која је посвећена Часном крсту, и доња, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице. Горња је подигнута са благословом митрополита Василија (1665), док се за доњу не зна од када је њена пећина коришћења као испосница, али је познато да је старија од горње цркве. Простор испред Горњег манастира био је тесан, довољан за окупљање свега неколико десетина људи, због чега је приликом посете 1894. године, књаз Никола наредио да се тај плато прошири, да се изгради нова зграда за ходочаснике, као и да се пробије колски пут од Доњег манастира до цесте која води ка Никшићу.
Тамо где је данас Доњи манастир некада се налазило село са црквом. Када је владика Василије купио цркву, узео је и имање, на којем је подигао кућу за млађе калуђере и амбар за чување манастирских прилога. Од цркве, куће и амбара касније је настао Доњи манастир Острог. Садашња црква у доњем манастиру подигнута је 1824. године, по одобрењу митрополита Петра I.
Велико поштовање према светитељу чудотворцу Василију, учинило је да Острог постане једно од најзначајнијих и најпосећенијих светилишта српског народа. У време одређених празника, река људи се примиче цркви Ваведења, како би се у самој стени на небеској висини поклонили чудотворним моштима овог острошког светитеља.
Извор: New Review JAT Airways, 2003/6
Текст: Кристина Џоковић
Галерија
