У зору, под првим ројтама светлине, на мирном пространом мору Будванске ривијере, острво Свети Стефан делује нестварно попут опсене: мирно, тајновито, узбудујуће. Упоређују га тада са насуканом каменом лађом, а с вечери, када месец остане да виси сам над пучином и кад се у овом јединственом граду упале светла, а њихов се одсјај распе наоколо, више је налик укотвљеној небеској звезди која се огледа у мору. Слика–опсена ће потрајати све док лак бурин не замрешка Јадран, док модри сомот не протресу сенке са обале и све до свитања када Свети Стефан полако не поприми обличје онога што заиста јесте - град, острво очаравајуће и јединствено на туристичкој листи „бисера природе“.
Свети Стефан је град-хотел са високим рејтингом најексклузивнијег летовалишта у Црној Гори. Он је посебно култно састајалиште људи из светског џет-сета, место за одмор богате клијентеле света. Државници, индустријалци, филмске звезде, врхунски спортисти и сви они који могу да допусте себи да плате и преко 1.500 евра за ноћ у већ легендарној вили „118“, саставни су део „поетике“ овог места. Имена Вилија Бранта, Бобија Фишера, Ингмара Стенмарка, Монике Вити, Софије Лорен, Силвестера Сталонеа, Клаудије Шифер... постали су амблемски, заштитни знак једне врхунске услуге којој у новије време не одолевају ни најновији светски богаташи. Али, то је тако одувек било, задовољство кошта. Мада, један искрен исказ у обимној књизи утисака о Светом Стефану, легендарне италијанске и светске филмске диве Софије Лорен, сажима у себи и нешто што не мора да буде у вези са новцем и богатством: „Као да сам се вратила у град из најлепше бајке мога детињства.“
И заиста, у овом граду-хотелу, са свега 36 кућа, са базенима који личе на водене терасе, водопадима и фонтанама сред мирисних вртова преко којих се вију миомириси црногорске обале Медитерана и разливају звуци вечног сударања таласа о стеновите хриди Светог Стефана, све личи на бајку. А исходиште ове бајке допире до почетка XV века, до племена Паштровића и њихове жеље да утврђење на мору саграђено од задобијеног плена са турских гусарских лађа, заштите именом свеца. Свака од 12 подигнутих кућа, заправо малих тврђава са осматрачким кулама, одбрамбеним бедемима и пушкарницама, биле су родовски део учешћа дванаест заједница у борби против непријатеља. С временом насеље се попуњавало новим грађевинама, постало градић, трговачки и политички центар Паштровића. У начину на који су Паштровићи организовали одбрану Светог Стефана и уопште управу града у њему, има доста сличности са Малтом из времена витеза-крсташа.
Данашњи изглед града са каменим кућама које су поређане једна испод друге, које су наслоњене једна на другу као гроздови и „пуне незамисливих удобности што представљају царство за сва чула“, како рече неко од путописаца, потпуно су јединствене. Свака је, као засебна целина, окренута мору и сунцу. Гледајући их под блештавим плаветнилом које титра као жива божанска сфера између копна, мора и неба, рађа се мисао да не треба дирати ништа у овом простору, јер је једноставно постигнута савршена мера од облика медитеранске лепоте града.
Извор: New Review JAT Airways, 2004/8
Текст: Златица Ивковић
Галерија
