„Археологија је прича о изгубљеним сазнањима која треба изучити на уметнички начин... оно што ми поименце памтимо и учимо, само је мали одсечак људског трајања.“ Ова мисао, која се савршено уклапа у Унескову визију очувања светске баштине, цитат је из књиге коју је написао Драгослав Срејовић (1931–1996), српски археолог и академик, најпознатији по археолошком открићу Лепенског вира, мезолитског локалитета у источној Србији, али и бројних других налазишта, међу којима је и Феликс Ромулијана.
Археолошки локалитет, уписан на Унескову Листу светске баштине под називом „Гамзиград - Ромулијана, палата Галерија“, некада је био утврђена палата и меморијални комплекс римског императора Галерија. Палату је цар подигао након успешног похода на Персијанце 298. године, а снажна утврђења која је окружују симбол су његове војне вештине. Сам назив Ромулијане асоцира на име Галеријеве мајке Ромуле и могао би да значи „Ромулина вила“. Према др Срејовићу, међутим, придев феликс у називу места није био пуки декоративни придев, већ је служио једино да означи свету, славну и просперитетну природу богова или царева. Симболика је вишеструка: Галеријев претходник Диоклецијан цара Галерија је назвао новим Ромулом, према митском утемељивачу Рима. Галеријева мајка Ромула, свештеница паганског култа, и сама је добила име по Ромулу. Према свему томе, Галеријев комплекс храмова и палата имао је три главне сврхе - био је место обожавања божанске личности Галеријеве мајке, споменик његовим царским подухватима, и уз то је био луксузна вила.
Комплекс сачињавају утврђење с палатом, објекти јавне намене, гробнице и маузолеји на оближњем брду. Први пут Ромулијану спомиње 1835. године саксонски гроф Сигмунд фон Хердер у свом путопису „Рударско путовање по Србији 1835. године“. Потом је неколико важних историчара и геолога посетило то место, а за Гамзиград се заинтересовао и аустријски археолог и путописац Феликс Каниц који је рекао да је „Гамзиград, један од најлепших споменика прошлости...“ и „један од највећих и најбоље очуваних споменика римаке архитектуре у Европи“. Нажалост, с временом је слабило интересовање за комплекс, па су тек 1953. године започела систематска археолошка истраживања.
Целина се састоји од две фортификације које су чиниле огромне куле повезане бедемима. Простор унутар утврђења подељен је по оси север-југ. У северном делу био је царски резиденцијални комплекс с малим храмом за који се још не зна коме је био посвећен. Археолози су испред храма открили делове колосалне мермерне скулптуре Јупитера с орлом на испруженој десној руци. Јупитер је ту заузимао централно место, јер се тетрархија (четворовлашће) - систем коме је Галерије припадао - остваривала по вољи врховног римског бога. Диоклецијан, творац тетрархије, себе је прогласио Јупитеровирн представником на земљи. Ископани су, конзервирани и изложени само службени објекти, али је сондажом непобитно утврђено постојање приватних објеката.
Јужни део комплекса обухвата јавни простор - ту су Јупитеров храм, терме и хореум (врста складишта). Само Јупитеров храм је археолошки испитан, а истраживања у термама још трају. Остали објекти у јужном делу само су идентификовани сондажом. На брду Магура, око километар источно од палате, налази се група комеморативних грађевина, укључујући и остатке маузолеја и споменика цара Галерија и његове мајке Ромуле. У близини су видљиви трагови античког пута, поред остатака тетрапилона - монументалне капије са четири пролаза. Архитектуру царског комплекса красе импозантни стубови, декорисани капители и зидови, као и декоративна архитектонске пластика. Подни мозаици изузетно су лепи, с вешто изведеним мотивима и од изузетно су квалитетног материјала, што их сврстава међу најзначајније у целом Римском царству. Простома композиција зграда утврђене царске палате и меморијалног комплекса јединствена је у свом времену.
Гамзиград - Ромулијана је имао бурну повест: преисторијско насеље из II миленијума пре Христа, постало је римска насеобина у II веку. Галерије је саградио утврђену палату крајем III века, а након његове смрти место је променило намену и постало сакрални објекат у касном IV веку, византијско насеље у V веку и, на крају, средњовековни град у XI веку. Небројено пута био је мета напада Хуна и Авара, и ппдизао се из пепела сваки пут с другом наменом. Нажалосy, Гамзиград је коначно напуштен у другој половини XI века, и остао је заборављен до савремених ископавања.
Драгослав Срејовић је, према сведочењима, пред смрт изразио забринутост да ће Гамзиград - Ромулијана поново пасти у заборав: „Не дозволите да се Ромулијана, богата шкриња која блиста у својој величанственој усамљености - претвори у змијарник“, поручио је. С местом на Унесковој листи светске баштине, у јеку археолошких истраживања и са све већим бројем туристичких посета, чини се да ће се остварити његова последња жеља - да Ромулијана оживи и блиста.
Извор: Elevate - The inflight magazine of Air Serbia, March 2015
Текст: Стефан Кондић
Галерија
