Атина

Атина, главни град Грчке у ком живи преко 3 милиона становника, препознатљив је по свом надалеко видљивом симболу Акропољу, појму класичне Грчке. У агломерацији Атине живи око једне трећине укупног становништва Грчке. Она је њен економски, политички и културни центар који се налази на Атичком полуострву. Атина је град супротности: с једне стране, хаос у саобраћају са свакодневним застојима, а са друге величанствена сведочанства антике која су концентрисана у јужном делу ширег центра. Луке су јој познате од давнина: Пиреј, као трговачка, и Фалерон, као војна.

У старо доба била је главни град Атике, да би постепено постала културни центар политички разједињење старе Хеладе. Најстарији део је антички град на брду - Акропољ (налази се на списку светске културне баштине UNESCO - а), где су најславнији споменици старог хеленског неимарства. Око 800. године пре Христа претворен је у светилиште посвећено богињи Атени, заштитници града Атине. Налази се на платформи стрмог, стеновитог, кречњачког брда високог 156m и представљао је важно прибежиште за становнике у време невоља и опасности. Зидине првог утврђења датирају још из XIII века пре Христа. Пошто су 480. године пре Христа Персијци уништили архајски храм, у Периклово доба (прва половина V века пре Христа) изграђен је комплекс монументалних мермерних грађевина са свечаним прилазом Пропилејима, малим храмом Атене Нике, огромним дорским Партеноном (447-432. године пре Христа) и јонским Ерехтејоном чији трем држе каријатиде. Партенон је највише оштећен у XVII веку када је млетачка граната погодила турско складиште барута у њему и дигла му кров у ваздух.

Око њега се развио Доњи град, такође богат знаменитим грађевинама. Најзанимљиве знаменитости испод Акропоља су Дионисово позориште, у ком су пред 17.000 гледалаца извођене светски познате Есхилове, Еурипидове и Софоклове драме и римски Одеон (изграђен 160. године), који је подигао богати Атињанин Херод Атикус. Најзначајније скулптуре и рељефи су изложени у Музеју Акропоља.

Према легенди, Атину је главним градом Атике начинио Тезеј. До 683. године пре Христа у њој су владали краљеви, а затим су бирани архонти. Потом је донет Солонов закон 594. године пре Христа. Након тога на власт ступају тирани, а пре свега Пизистрат који је владао од 560. до 527. године пре Христа. После Клистенових реформи 508. године пре Христа, Атина је добила карактер робовласничког демократског полиса. Она је водила главну реч у подељеној Хелади током ратова против Персијанаца, у којима је најпознатија Маратонска битка 490. пре Христа. У V веку пре Христа, Перикле је успео да придобије грађанство Атине за амбициозни грађевински пројекат: иградњу чувеног Акропоља на ком су првобитно била три храма. Акропољ је представљао велики порески терет за становнике Атине, јер су укупни трошкови изградње износили 2.000 античких талената злата, што је за град - државу величине Атине представљало огромну суму. Она је, ипак, доспела је на врхунац моћи управо за време Перикла 460-431. пре Христа (тзв. Атинска поморска држава) и овај период се у историји назива Златним добом Атине. Међутим, несрећан исход Пелопонеског рата који је трајао од 431. до 404. године пре Христа изазвао је њено поступно опадање. Када су је Римљани под вођством Сула заузели и опљачкали 86. пре Христа, политички је сведена је на римски, а доцније византијски, обласни град.

За време Четвртог крсташког рата 1205. године, била је неко време главни град истоименог војводства које су основали крсташи. Међутим, под Турке је пала 1456. године и остала вековима потпуно безначајна и запуштена. Први пут је ослобођена 1822. године за време грчког устанка, али је 1827. поново потпала под власт Турака.

За престоницу новообразоване Хеленске Краљевине проглашена је 25. децембра 1834. године, након чега се почела нагло развијати. Још више полета добила је захваљујући проширењу Грчке после Балканских ратова и Првог светског рата. Нису је могле зауставити ни честе политичке трзавице и катастрофе. Досељавањем великог броја малоазијских Грка после пораза у рату у Анадолији (1921-1922. године), Атина и Пиреј добијају велики број нових привредних предузећа.

У Другом светском рату Немци су је заузели 27. априла 1941. године. Ослободиле су је грчка и британска војска 14. октобра 1944. године.

Око Агоре, античког трга и пијаце из 600. године пре Христа и вековног средишта јавног живота, груписани су дорски Хефестов храм или Тезејон (449-440. године пре Христа), Аталова стоа - некада у занатском центру (са ископинама античке Агоре), осмоугаона кула ветрова из I века пре Христа, некадашњи водени и лунарни сат с ветроказом, римска агора из доба око Христовог рођења и оближња џамија Фетије настала крајем XV века. У Плаки, живописном старом кварту са уским уличицама, малим продавницама, кафеима и тавернама, налазе се бројне византијске цркве, као што су лепа црква Мали Митрополи (из XII века) и најстарија црква, базилика Капникареа из XI века, која се налази у прометној улици Ерму. Интересантна је и базилика Панагија Геогепикос (XII век) на Митрополеусу, као и мала џамија и остаци Хадријанове библиотеке из римског доба на тргу Монастираки.

У модерној Атини око прометног трга Синтагма налазе се зграда парламента (изграђена 1842. године, по нацртима архитекте Фридриха фон Гертнера), Национални парк из 1836. године са егзотичним растињем, Нумизматички музеј у кући Хајнриха Шлимана (научника који је открио остатке града Троје у Малој Азији), антички стадион Калимармаро (реконструисан 1896. године за прве Олимпијске игре новог доба), остаци Хадријанове капије и Зевсовог храма Олимпиејона из римског доба, Национални археолошки музеј с јединственом збирком грчке античке уметности, Музеј уметности Киклада, Византијски музеј и музеј Бенаки (у ком се налази експонати византијске занатске уметности и коптске тканине). У околини се налазе и византијски манастир Кајсаријани с црквом Свете Марије (изграђена око 1000. године) и Дафне (из XI века с мозаицима од листића злата у главној цркви - светска баштина UNESCO - а). Осим тога, не треба заборавити ни Атински Универзитет (основан 1837. године), Политехнички институт (1836.), Археолошки институт, Грчки поморски музеј, Археолошки музеј, Музеј Акропоља, Националну галерију, Народну библиотеку, Позориште и друге институције.

Незаобилазна туристичка места у околини Атине су рт Сунион са Посејдоновим храмом (удаљен 67km), острва у Сарониском заливу Егине са Аполоновим и Афајиним храмом, острво Парос са својим дивним, природним лепотама и острво уметника Хидра.