(Gjergj Kastrioti Skënderbeu, око 1403 – 1468)
Једна од највећих фигура албанске историје био је и остао - Ђурађ Кастриот Скендербег. Упамћен је као кнез и вођа борбе за независност Албаније од османске власти. Скендербег је рођен око 1403. године и, пошто се његов отац Иван Кастриот приклонио Османлијама, као дете је послат султану Мурату ИИ. У Османском царству је прошао војну обуку, примио ислам, добио титулу бега и име Искендер (Александар). Учествовао је у војним походима Царства у којим се издвајао као храбар, вешт и добар ратник, чиме је и заузимао високо место у османској хијерархији. Посебно поштовање је уживао од султана Мурата ИИ, који му је давао различита намештења у деловима Албаније под његовом влашћу. Након пораза османске војске код Ниша, Скендербег је 1443. године напустио султана и упутио се у Албанију.
У Албанији се удружио са устаницима и наоружаним народом који је желео да се ослободи и одбрани од османске власти и напада. Године 1444. Скендербег је окупио властелу у Љешу (Албанија) и оформио војни савез, народну војску, чији је циљ био борба против Османлијског царства. Скендербег је постављен на чело и прозван војним вођом. У борбама 1445. године победио је османску војску у области Дибра, а већ 1447. је одбио нападе на Крују и ослободио већи део Албаније. Султан Мурат II је 1449. покушавао да продре у Албанију, али није успео. Наводно се вратио 1450. године са око 100 000 људи, опседао је Крују, али није успео да је освоји и претрпео је велике губитке. Током 1453. године Скендербег је у два наврата победио османску војску султана Мехмеда ИИ Освајача, али је 1455. доживео пораз у нападу на Берат. Прекретницу, међутим, представља 1466. година, када је султан Мехмед ИИ са око 150 000 људи доживео неуспех у нападу на Крују, да би након тога још једна најезда османске војске 1467. била осујећена. Ко зна шта би се све десило и у ком би правцу историја Албаније ишла да Скендербег није изненада умро од маларије 1468. године. Након смрти његова област припала је Венецији, која је једно време успевала да се одбрани од османских напада, али је 1478. Крују напокон успео да освоји султан Мехмед II, а следеће године је капитулирао и Скадар. Исте те године Венеција је изгубила своје поседе у Албанији, која је постала део Османског царства.
Иако је отпор постојао још неко време, после Скендербегове смрти завршена је организована борба албанског народа против османске власти. У Скендербегову част и као знак одавања признања његовој улози у историји Албаније и албанског народа, установљен је орден под његовим именом који се додељује у виду награде за допринос одбрани, појачању и развоју Албаније. На главном тргу у Тирани налази се његов споменик, те и сам трг носи његово име. Осим тога, у Круји постоји музеј који носи Скендербегово име и представља један од најпосећенијих музеја у целој Албанији. У њему се налазе предмети, репродукције и документа који, између осталог, казују баш о историјским дешавањима у XV веку. Скендербег је остао упамћен и у другим балканским и европским земљама, управо због свог доприноса у одбрани од османских освајања и удруживања народа у тој борби. Занимљиво је и да један од најбољих и најпознатијих коњака у Албанији носи управо његово име.
Припремила: Марта Блануша
Галерија
