Загреб

Главни и највећи град републике Хрватске, изникнуо из два средњовековна насеља која су вековима пупила на суседним брежуљцима, уједно јесте и њен политички, културни и привредни центар. Загреб је град супротности - у исто време стар и млад, ујутру послован - увече опуштен, град који гости памте по изузетно пријатној атмосфери и љубазном становништву.

У римско доба у близини Загреба, који се налази у јужној подгорини Загребачке горе (на надморској висини 123-156m), постојало је насеље Андаутониа (данашње Шћитарево). У VII веку словенска племена, укључујући Словенце, Хрвате и Србе, насељавају Југоисточну Европу. У периоду од IX до XI века настаје моћна хрватска држава под краљевима Томиславом, Петром Крешимиром IV и Звонимиром. Међутим, године 1091. умире последњи хрватски краљ без деце и лоза се затире. Краљ Мађарске, Ладислав I преузима хрватски престо и 1094. године основа бискупију у Загребу. Тада је уједно и први пут поменут овај назив града у историјским изворима. Управо су становници овог насеља подигли данашњи Горњи град.

У XII веку на подручју Загреба постоје два насеља - Капитол (каноничко) и Градец (утврђено, трговачко - занатско). После провале Монгола 1242. године, када су насеља потпуно разорена, хрватско-угарски краљ Бела IV поново их оснива и проглашава Градец слободним краљевским градом. Оба насеља су била окружена чврстим бедемима и кулама чији су остаци сачувани све до данас. Сукоби између Капитола и Градеца датирају још од XIII века и тек у XIV се уједињују под једним, заједничким називом - Загреб. Последњи од великих масовних сукоба између становника Градеца и Капитола се десио 1667. године, након чега се смирује стање у граду и Загреб почиње нагло да расте.

За време турских најезди у Европи у периоду од XIV до XVIII века, Загреб је важно погранично утврђење. Године 1526. постаје део Хабзбуршке монархије. Од XV века је главни град Славоније и Хрватске и средиште хрватских банова, да би од 1776. постао средиште и хрватске краљевске владе.

Барокна обнова града у XVII и XVIII веку мења изглед Капитола и Градеца. Да би се подигле раскошне палате, самостани и цркве, руше се старе, древне куће. У град се досељавају имућне племићке породице, краљеви службеници, црквени веродостојници и богати трговци из целе Европе, а богатству града доприносе и трговачки сајмови, приходи са поседа и мноштво занатских радионица. Осим тога, отварају се школе и болнице, прихватају се културни обичаји европских престоница, што Загреб потврђује као културно, административно и политичко средиште Хрватске.

Међутим, Загреб је у овом периоду често страдао од пожара (у годинама 1645., 1674., 1706. и 1731.), куге (1647. и 1682.), као и земљотреса (1880. године). Загребачка катедрала је тешко оштећена у овом земљотресу, што је довело до њене поновне изградње у фином неоготском стилу од стране Хермана Боле. Захваљујући овом земљотресу покренута је обнова и модернизација многих дотрајалих четврти и грађевина - подижу се репрезентативне зграде, уређују фонтане и паркови, организује се јавни превоз и комуналне услуге.

Дакле, у XIX веку Загреб представља центар хрватског препорода. Људевит Гај је предводио националне интелектуалце, који су 1835. године почели са издавањем „Данице“, новина насталих да би промовисале шире коришћење хрватског језика. Револуција која је избија широм Хабзбуршке монархије 1848. године довела је до тога да се тада у Хрватској одрже избори и именује се гроф Јосип Јелачић за хрватског бана. Он помаже Хабзбурговцима да победе Мађаре, али хрватска лојалност круни није награђена додатном аутономијом.

С обзиром на чињеницу да се Хабзбуршка монархија нашла на губитничкој страни после Првог светског рата, године 1918. почиње да се дели и губи територије. Хрвати су искористили тренутну ситуацију и заједно са Словенцима прогласили независност. Након тога су се припојили суседној Србији стварајући Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименовану у Југославију.

У периоду од 1941. до 1945. године нацистичка Немачка је окупирала Хрватску. Загреб је био међу најзначајнијим центрима радничког покрета. Дана 10. априла 1941. у Загребу донета је одлука да се настави отпор агресору и у случају слома југословенске војске. Загреб је представљао сталан извор партизанских кадрова. У току рата у борби против окупатора и квислинга пало је преко 15 000 Загрепчана. У завршним операцијама Загреб је ослобођен 08. маја 1945. године, а поводом тридесетогодишњице ослобођења проглашен је градом - херојем.

Загреб је 1971. године био у центру тзв. Хрватског пролећа - народног покрета за већу слободу културне и политичке аутономије. Пролеће се претвара у зиму када Тито спроводи ред у овом покрету, након чега је уследила деценија политичке стагнације. Након смрти председника Тита 1980. године наступа спор процес политичке дезинтеграције.

Хрватска је прве слободне изборе одржала 1990. године. Статуа националног лидера Бана Јелачића, настала у XIX веку, а демонтирана од стране комуниста после 1945. године, напокон се враћа на главни трг Загреба.

Иво Јосиповић је изабран за трећег хрватског председника 2010. године. Република Хрватска је 2009. године ушла у НАТО савез, а 2013. у Европску унију, са Загребом као главним градом.