U zoru, pod prvim rojtama svetline, na mirnom prostranom moru Budvanske rivijere, ostrvo Sveti Stefan deluje nestvarno poput opsene: mirno, tajnovito, uzbudujuće. Upoređuju ga tada sa nasukanom kamenom lađom, a s večeri, kada mesec ostane da visi sam nad pučinom i kad se u ovom jedinstvenom gradu upale svetla, a njihov se odsjaj raspe naokolo, više je nalik ukotvljenoj nebeskoj zvezdi koja se ogleda u moru. Slika–opsena će potrajati sve dok lak burin ne zamreška Jadran, dok modri somot ne protresu senke sa obale i sve do svitanja kada Sveti Stefan polako ne poprimi obličje onoga što zaista jeste - grad, ostrvo očaravajuće i jedinstveno na turističkoj listi „bisera prirode“.
Sveti Stefan je grad-hotel sa visokim rejtingom najekskluzivnijeg letovališta u Crnoj Gori. On je posebno kultno sastajalište ljudi iz svetskog džet-seta, mesto za odmor bogate klijentele sveta. Državnici, industrijalci, filmske zvezde, vrhunski sportisti i svi oni koji mogu da dopuste sebi da plate i preko 1.500 evra za noć u već legendarnoj vili „118“, sastavni su deo „poetike“ ovog mesta. Imena Vilija Branta, Bobija Fišera, Ingmara Stenmarka, Monike Viti, Sofije Loren, Silvestera Stalonea, Klaudije Šifer... postali su amblemski, zaštitni znak jedne vrhunske usluge kojoj u novije vreme ne odolevaju ni najnoviji svetski bogataši. Ali, to je tako oduvek bilo, zadovoljstvo košta. Mada, jedan iskren iskaz u obimnoj knjizi utisaka o Svetom Stefanu, legendarne italijanske i svetske filmske dive Sofije Loren, sažima u sebi i nešto što ne mora da bude u vezi sa novcem i bogatstvom: „Kao da sam se vratila u grad iz najlepše bajke moga detinjstva.“
I zaista, u ovom gradu-hotelu, sa svega 36 kuća, sa bazenima koji liče na vodene terase, vodopadima i fontanama sred mirisnih vrtova preko kojih se viju miomirisi crnogorske obale Mediterana i razlivaju zvuci večnog sudaranja talasa o stenovite hridi Svetog Stefana, sve liči na bajku. A ishodište ove bajke dopire do početka XV veka, do plemena Paštrovića i njihove želje da utvrđenje na moru sagrađeno od zadobijenog plena sa turskih gusarskih lađa, zaštite imenom sveca. Svaka od 12 podignutih kuća, zapravo malih tvrđava sa osmatračkim kulama, odbrambenim bedemima i puškarnicama, bile su rodovski deo učešća dvanaest zajednica u borbi protiv neprijatelja. S vremenom naselje se popunjavalo novim građevinama, postalo gradić, trgovački i politički centar Paštrovića. U načinu na koji su Paštrovići organizovali odbranu Svetog Stefana i uopšte upravu grada u njemu, ima dosta sličnosti sa Maltom iz vremena viteza-krstaša.
Današnji izgled grada sa kamenim kućama koje su poređane jedna ispod druge, koje su naslonjene jedna na drugu kao grozdovi i „pune nezamislivih udobnosti što predstavljaju carstvo za sva čula“, kako reče neko od putopisaca, potpuno su jedinstvene. Svaka je, kao zasebna celina, okrenuta moru i suncu. Gledajući ih pod bleštavim plavetnilom koje titra kao živa božanska sfera između kopna, mora i neba, rađa se misao da ne treba dirati ništa u ovom prostoru, jer je jednostavno postignuta savršena mera od oblika mediteranske lepote grada.
Izvor: New Review JAT Airways, 2004/8
Tekst: Zlatica Ivković
Galerija
